|
1. |
|
|
|
|
Sećam se kordona koje sam probijao
muka mi je obeležja koja sam nosio
muka mi je od tebe koga sam poznavao
muka mi je od sebe koji sam to trpeo
Večeras idem na cert
“ultra-razbivanje“
da zaboravim taj svet i moralno stradanje
Sećam se kolike uši sam imao
muka mi je od omče koju sam nosio
muka mi je od radosti koju sam potisnuo
muka od ideje koju sam životom branio
Malo je kasno za novi početak
skini ruku sa mog ramena
u besu je moj duševni mir
slepi putnik sam svog vremena
Teret svoj ja ostavljam ovde
u ringu sam sa senkama
kada čujem rif ja kao da letim
na bini svira istina
|
|
2. |
|
|
|
|
Jutros mi se život zgadio
moralna prostitucija
izašla na videlo
Gledam u zid, oronuo
plakat ga „ukrasio“
tupa faca sa osmehom
Pusti me da sanjam
da verujem da se i ja pitam
Hordi slepih ne pripadam
ja nisam cenzus potreban
Jutros više nisam mamuran
zgrabio sam pasoš
i napustio stan
Gleda me zid, oronuo
nema mog grafita
koji život je slavio
Doviđenja i laku noć
silujte intelekt nekom drugom
Hvatam zalet kupujem dah
Ja odlazim odavde, ja nisam svoj dželat
|
|
3. |
|
|
|
|
Živeo sam život samotan
Pravi usijani tobogan
Dok me nisu stigle godine
Laju kao besne džukele
Utrobu mi izburgijale
Nokaut, al’ ja ustajem
Odavno sam kamen postao
Utrnuo ceo ništa nije ostalo
Porobio pleme sećanja
Spalio sam celo polje razuma
Suzama ugasio sve požare
I na kraju crna slika ostaje
Borim se
Skrenem pogled kad te vidim
Ne čujem
Zvuk sirene u blizini
Crno srce nikome nisam dao
Uteha je sve što je kralo
Ronim na dah!
Daj mi snage bar još malo
Uzalud sve te pobede
Na bojištu slavne Kretenije
Blede slike srećnog detinjstva
Krv iz nosa i vojnička pisma
Svaki put i svaka staza
Vodi ka tebi, nemam izlaza
Borim se…
|
|
4. |
|
|
|
|
Za mene često kažu "kafanski nomad"
Stih na usnama i duša boemska
Povučem sauh malo, pa krenem gradom
Zaplovim rekom, dolce vita dot com
Zovu divljine,
Zona slobodna, svet između svetova
Zovu kafane
Zavese od dima i stara muzika
Plovim, gledam sa distance, stare romanse
Pre šupak sveta, sad rupa mondenska
Nemam s kim da trgnem jednu, skrhan tom bedom
Zurim u prazno, nemam više ja svoj dom
Od kafane, do kafane
Reči nekad nisu dovoljne
Da ti neke stvari pojasne
Od kafane, do kafane
moje oči traže duhove
Divljine, kafaane
Divljine, kafane
|
|
5. |
|
|
|
|
Ee pa ja sam tuda prošao
drobio me teži put
ja mu život predao
Dugo se sa sobom borio
sve pobede Pirove
Tešku sam patinu ogrnuo
Dane brojim do novog feljtona
Nove afere i novih šablona
Nije kraj, u oku gori iskra
Praznih ruku, a punoga srca
Nikad nisam griz’o dovoljno
natkrio me zaborav
moral nije klekao
Sve sam nas već video
od želje goreo
da SVI KAO JEDAN budemo
Loše otrove u sebe pucate
da svoju glad namirite
besmislom dane trošite
i tako sebe ubijate
da savest svoju oživite
Vašu priču nisam gutao
spustio sam gard
možda nije pametno
Taj fazon nisam pušio
Sasuo u lice
osmeh za kraj sačuvao -XAXA
|
|
6. |
|
|
|
|
Malo zateturan,
basamake od sebe guram
Silazim u pub
Ostavljam u letu
Smešna lica nafuranih cica
parkiram se za šank
Ustaljena tura
ortaka ista garnitura
mikrokosmos talenata
Ha-ha i he-he
endorfin radi kao na traci
vraćam se odmah, samo malo pišu da bacim
Još jedan dan proveden u blatu
Misliš se da noć opraće sve
Naše rane ne leči vreme
Ima jedan poseban lek
te pesme koje znače nam sve
Imamo prijatelje opake
kad dođe vreme da idemo
Mi odlazimo sa osmehom
Izgubio sam kriglu piva
u oblaku dima
Stalno gubim pravac, leva noga mi je kriva
Prišla mi je ženska
kaže: "’zika ti je sranje!"
Imala je crnu kosu, majicu Ramonesa i prsten sa znakom lobanje!
|
